VIDEO: Udruga mladih i građana Leprinac

Veprinac

Veprinac

”I vavek kada san va moru i pogledan Učku, poželet ću bit gore, a kada rivan gore, otet ću skočit va more…”
Na bregu zgora Opatiji, na dva prsta do neba, našla sej` kumpanijica z idejami rojenemi vavek na isten meste i vavek na isti dan, ideje s kemi mi mladi saki dan želimo promenit svet. Ili baren kušćić tega sveta, ono ča živemo saki dan. Va dimu intelektualneh igric, govorilo sej`za neš ča bimo mogli storit, da naš nekadajni gradić opet počne kucat z mladen srcun, da dečica, keh je sada manje nego ča je nas bilo kad smo bili mići, imaju svoj kantunić va oven plavo zelenen raje, da se stareji poštimaju z kakovun starun užancun ku bimo oživeli na naš mot, a sen onen ki prvi put prihajaju va Leprinac, pokažemo bogatu i veliku, ko senu ča Učka hita va kasno zapolne, povijest i težak život našeh stareh ki su nan pustili ovo ča imamo danas.
Jebivjetarska - Bandiera rossa

Jebivjetarska - Bandiera rossa

Leta su hodila, mića deca su postali judi i prišli smo do onega dana kada smo oteli i mogli storit neš za se i za svoji susedi, judi ki va Leprince živeju svoj život. Od dečjeh druženji i igranja, odrasli smo skloni čestemu organiziranju razneh akcij ke su danas rezultat teh našeh ideji i rada. Sve je počelo drugega maja 2007. kada smo radi, sen znanega humanitarnega koncerta ‘’Leprinac za svojeh“, morali storit i neki formalni uvjeti, točneje osnovali smo Udrugu mladih i građana ”Leprinac“. Humanitarna akcija pokrenula je lavinu skupljanu let, a pomoć našen mladen bolnen sugrađanun bila je pozdravljena i strane Leprinčani, ali i mnogo šire, uključujući i judi ki su svojen glasun i nastupun doprinijeli i boljoj posjećenosti, a sten i uspješnosti radi čega je sam koncert i organiziran. Uspjeli smo zbudit srca puno judi ki su prišli i podržali akciju, ali i našu Udrugu koj je podrška teh isteh judi onda, kao i danas, veli poticaj da storimo se ono ča smo mislili da ne moremo. Partili smo. To je bilo najvažneje. Celi svet je bil pod nami i oteli smo još. Vaje za ten, oteli smo pokazat Leprinac kao jednu turtističku zanimljivost, jer istina je ta da mi stvarno i imamo ča za pokazat, pa smo očistili i uredili Stari grad i organizirali promotivni izlet kade smo ga sven pokazali skupa z naše dve crekve, etno zbirkun, a sve s ciljun da Leprinac postane izletnička destinacija.
Da bi put od mora do raja bil ča ugodneji, kada remo hodeć, očistili smo puti, staze, od Opatiji do Leprinca. Puti ki su naše none pratili va škura jutra Opatiju snažit i mleko nosit, puti ki isto nose svoju štoriju. Turističku ponudu oživeli smo, već na samu letnjicu osnutka Udruge, z novun etno zbirkun. Leprinački zakonik, mlinac za frmentu, ognjišće, preslica, latice od mlekaric, pleteni košići, samo su neke stvarčice ke su leprinačke familije donesle kao uspomenu i ponos na svoji ki su s ten živeli, ni ne znajuć da su sten oni i storili etno zbirku. Pasajuć pod ložu brojeć škalini ki nas pejaju svetemu Markotu, naš nas Leprinac vraća va srednji vijek i budi inspiracije da bimo još boje pokazali nekedajni saki dan jednega domaćega mićega čovečića.
Domaćini i žiri akcije - Korak od mora, dva od gora

Domaćini i žiri akcije - Korak od mora, dva od gora

Finili smo i mi neke škole, neki malo više neki, malo manje. Ali saki od nas zna koliko nan ki put stvarno malo rabi da nas ki potira, ma ne onako ko ča to doma delaju aš njih se ionako ne posluša. Pokrenuli smo projekt besplatneh instrukcij za osnovnoškolci, projekt kao druženje uz učenje i vježbanje, a sve uz pomoć mladeh volonteri, studenti i profesori. Pokazalo sej kao lepo i korisno, a druženje s njimi doneslo je i malu školu nogometa, tako da pokle učenja, ionako nemirni muškići moru poć malo pozabit na školu i obaveze. To je prava škola sporta, dece smo osigurali sportsku opremu i pokazali njin sportski duh ki ih uči zdravemu životu i, tako važnoj, timskoj igre.
Čuda let nazad poznate jedne od bojeh brdsko-brzinskeh trki više ni, točneje ne počinje više z Leprinca. Ma nas to ni sprečilo da storimo svoju trku, i to onu s karići! U sklopu Leprinačke fešte, već dve leta pul Tumpić zdolun piče karići jednosjedi. Leprinac je mesto kade je fešta vavek dobra. Z smotrun vina, ka je sve zapaženeja , parićamo ono najbitneje. A povod fešte se već najde, bilo da je to naša noć, doček prvega maja, ili pak pobjeda na Olimpijade Leprinac vs Pojane, storimo se da judi ki pridu jedanput, prihajaju i daje.
A zač da samo mi uživamo va ten lepen meste? Koliko judi ni ne zna za Leprinac? Ni ne zna koliko propušćaju va živote samo zato aš propušćaju Leprinac. I koliko će se još generacij spamećevat kako je nekada bilo i kako je sada bivat na dva prsta od mora? Storimo neš da se to zavavek pamti i da pokažemo su tu lepotu juden ki tu još nisu bili.
Veprinac - samo dva prsta do neba

Veprinac - samo dva prsta do neba

Film je jedan jedinstven oblik umjetnosti i ko takov on išće i mora imet svoji estetičari. Oteli smo del Leprinca poslat malo daje, popularizirat ga i prikazat ga na najživeji način. To je bilo to, odlučili smo sva sredstva od Udruge uložit va ovaj projekt. ”Veprinac – samo dva prsta do neba” naš je film, pasani život oživjen kroz štorije današnjeh judi. Pokazali smo ono ča mi imamo na dar da vidimo i oćutimo, Leprinac kroz celo leto, kao mesto za smirit dušu i telo. Vrnuli smo sakega gledatelja tamo kade sve od Leprinca počinje, 500 let nazad, leto Leprinačkega zakonika, prošetali smo vas kroz naše šume i puti po keh vavek rada zapedalamo. Film to smo mi, to su naši roditelji i njihovi roditelji prvo njih. Film to su si ki su se pod ložun prošetali i na brituhe zaljubljeni stiskali. Film to su si ki su samo jedanput po Leprince pasali i oni ki su se celi život fermali. Film to je Leprinac. Sport, umjetnost, muzika… Muzika od feštic ili? Ki je rekal da mi ne znamo i rokat ”Rock de Leprinejšn”, prvi festival demo bendi malo je stresal ovaj mir i razveselil leprinački rokeri.
Leprinac broji dosta mladeh judi, judi ki pomalo va Leprincu živeju svoji sni. Nisu novi događaji iz tega razloga naklonjeni samo nan. Tu su i susret klapi, igrokaz ”Leprinačkega zakonika”, razne tematske večeri … Ča bi se reklo, za sakega neš…
Pod ložu va hlad, na klupu smo seli, i friškega zraka žmeć smo zeli. Va raje smo rojeni, storit ćemo se da ga i zadržimo. Se ono ča želimo, želet ćemo storit tu. Z brituha gledamo Opatiju, ali i tičemo nebo. Dignut ćemo ruku, z dva prsta tikat ćemo ono ča nan i dava nove ideje, ideje ke radost živjenja va Leprince delaju još lepšen.
Crkva sv. Ane @ Veprinac

Sanja Slavić

error: Content is protected !!