Feljton: Podeljeni judi i umejki – Rapalska granica va našen kraje

Objavljeno 17.02.2013.

Granica va Preluke

Jako čuvana i nadzirana granica mej Kraljevinu Italiju i Kraljevinu SHS, takozvana Rapalska granica, ka je na umjetan način podelila Kastavfšćinu, judi i umejki, a čigove posljedice su se, moremo reć i do pred malo ćutile, formirana je 1920. leta. Drugi del feljtona donosimo jutra…

Matulji – Va današnje vreme kada se granice pomalo ukidaju, a do malo vremena ćemo i pozabit kako smo se užali trest dokla su nas cariniki maltretirali za malo špeži i kakovi postoli, teško je i zamislet da je i okol Matuj pasevala granica. I to ne bilo kakova. Jako čuvana i nadzirana granica mej Kraljevinu Italiju i Kraljevinu SHS.

Pripadnici GAF-a z domaćun divojkun

Takozvana Rapalska granica – granica ka je na umjetan način podelila Kastavfšćinu, judi i umejki, a čigove posljedice su se, moremo reć i do pred malo ćutile. Danaska je to više zafrkancija kada mi z zapadnega dela Kastavšćini zovemo ovi z istočnega dela Jugoslaveni, a jedan moj kastafski prijatel je najveseleji kad mi se more narugat da će prit h Matujan va“Romu na đelato“. To, kot da bi da smo malo manji Hrvati leh oni. A stareje generacije se i pamete da su se rada i potukli, na matafuni, to se zna, ti “Talijani“ i “Jugoslaveni“, a pogotovo ako je kakova malica imela simpatiju na drugoj strane.

LONDONSKI SPORAZUM
Na sreću te granice već čuda let ni. Ostala je još samo va nečigoveh glavah. I boje da je ni, ma stvari od starini trebe zapisat bile lepe, ale pak grde da mlaji znaju kade bivaju i da ni vavek teklo med i mleko. Od granice su danaska ostali lih granični kamiki, kakova stražarnica i neč bodjate žice. Danaska kada pul njih pasujemo teško da ćemo ih nanke abadat, a sigurno ni zamislet ne moremo kakove nevoji su naši stari imeli kad su morali pasevat kroz kontroli onuda kuda se je odvavek slobodno hodilo.

Jugoslavenski graničari

Povijest ove granice formirane 1920. leta seže par let nazad va 1915. leto kada je tijekom 1. Svjetskega rata Italija pasala na stranu Antanti i prema Londonskemu sporazumu, ki je potpisan 26.4.1915. Italije je obećana cela Istra i del Dalmacije. Kada je rat finil, a Austro-ugarska pod ku smo do onda potpadali se je raspala, Italija je dobila del Istri, ali ne i Reku, ka je još vavek imela nedefiniran status i ka je va to vreme, slobodno moremo reć, bila va središte svetskeh političkeh zbivanji. Tu nedefiniranu situaciju iskoristil je talijanski pjesnik i pustolov Gabrielle D’Annunzio ki je na krileh frustriranega i nezadovoljnega talijanskega naroda krenul osvojit Reku z svojun paravojskun, z svojmi “arditi“ kako su se prozvali. Ča je namislel, to je i storil, i to 12.9.1919. leta. Ovaj događaj je va povjeste poznat kako “Marcia di Ronchi“ i to zato aš je D’Anunnzio ganul s talijanskega gradića Ronchi (blizu Monfalcona). Na 40 kamioni nakrcalo se j’ 278 arditi, a sam D’Anunnzio je krenul va črjenen Fiate 501 spreda seh.

Nacrt granice od Bermača do Jušić

Još je jedna zanimljivost vezana uz Matulji i samega D’Anunnzia: na put su krenuli po noće, a negder okol 11 jutro kolona se je fermala na Kuke od kuda je D’Anunnzio prvi put ugledal Reku na ku je krenul. Tu su malo predahnuli, čekali da se cela kolona priključi i onda su si skupa krenuli v Reku ka ih je oduševljeno dočekala, pa su istega dana i preuzeli vlast i proglasili Reku za talijanski grad. D’Anunnzio je vladal z Rekun malo više od leto dan. Način na ki je vladal i kako je organizirana samoproglašena država ku su nazvali “Reggenza Italiana del Carnaro” zapravo je začetak fašističkega pokreta, a sam D’Anunnzio dobil je naziv Duce kega će mu nekoliko let kašneje prezet njegov učenik, puno poznateji Benito Mussolini.

Komisija ka j’ utvrdila točne granice

KRVAVI BOŽIĆ
Rapalski sporazum potpisan je 19.11.1920. Po ten sporazume su utvrđene granice zmej dve državi, a povučene su za očiglednu vojničku, ekonomsku i političku korist Italije. Osim Trsta, Gorice, Gradiški i dela Kranjske, Italije je pripala i Istra (bez općini Kastav). Italije su priključeni i otoki Cres i Lošinj skupa z nekim manjemi otoki, te otoki Lastovo i Palagruža. Od Reki je stvorena nezavisna država ka obuhvaća grad Reku, rečki kotar i manji del Istre na zapade rečkega kotara, tako da Kraljevina Italija ima direktnu kopnenu vezu z novun Rečkun državun. D’Anunnzio ni priznal Rapalski sporazum, pa je Italija bojeć se zapadneh savezniki odlučila na silu oslobodit Reku od arditi i pomoć da se proglasi i formira Slobodna država Reka. To je i provedeno na Božić 1920. leta i taj događaj je ostal zapisan va povjeste kako “Krvavi Božić”. Nakon tega, uspostavljena je Rapalska granica ka je za preko 20 let podelila naš kraj. Iako je na graničneh stupeh stavno leto 1920. sama granica je bila praktično utvrđena 1921. leta i to od strani komisije va koj su bili: za jugoslavensku stran pukovnik Danilo Kalafatović kot predsjednik, a kot člani pukovnik Milan Ječmenić i kapetan fregati Viktor Klobučar. Talijansku stran zastupali su senator Quartieri, direktor trgovačke floti Gullini i pukovnik Carletti. Komisija je prvi sastanak održala 3.5.1921. v Opatije, a već 28.5.1921. je granica bila sa senjana i povučena. Ostalo je zapisano da je talijanska stran bila jako tolerantna i da je va sporneh situacijah ona bila ta ka je popušćala.

Nacrt granice do Bermača

Nakon tega, ista komisija utvrdila je granicu mej “Slobodnun državun Rijeka” i Italijun ka je šla od Rubeš, kade je i danas kraj cesti zbaćen Cippo principale, pa ravno prema Preluku do zapadnega ruba kavi kade je i dan danas (po mane nepravedna) granica Reki i Opatije. Treba reć da iako postavljena i z kamenemi stupi obilježena ova granica ni va prakse nikad oživela, aš je Reka samo na harte figurirala kot slobodna država, a u stvari je bila po sen del talijanske državi.

TROMEĐA MATULJI, KASTAV I OPATIJA
Pa kuda je pasevala ta famozna “Rapalska” granica? Danas to moremo utvrdit na nekoliko načini, a najlagji je da pratimo istočnu katastarsku granicu Općini Matulji. Isto tako, Talijani su granicu i saki granični stup na njoj ucrtali jako precizno, a za sreću je se to dobro očuvano va Državnen arhive, za razliku od stupići na terene ki su va jako većen dele unišćeni. Del su judi iskoristili na razno razni načini po svojeh umejkeh, a del je namjerno i (čak) organizirano unišćen potle rata, kada su omladinci revoltirani ča je ona uopće postojala šli jih z bati razbijat.

GAF-ovci pul Radetić

Naš “obilazak” počet ćemo na tromeđe Matuj, Kastva i Opatije, a to je jušto zgora raskršća kade se skreće zaobilaznice proti Matujan, odnosno proti tunelu Učka i Pule. Desno od tega raskršća pa proti sjeveru pasevala je granica ka je prihajala smjera Reki, a samo da napomenemo da ona pasuje mej zaobilaznicu i cestu Zamet – Kastav. Kroz polje prihaja do cesti Frlanija – Rubeši i pul zadnjeh frlanskeh kuć seče cestu i gre po postojećen pute prema Rubešon. Spod Svetega Mihovila ki je pripal Italije, storen je kot da bi jedan “klin”. Pretpostavlja se da je granica tako postavljena pofin strateškeh razlogi kako bi Talijani mogli na oke imet cestu ka gre z Kastva preko Rubeš v Reku. Tamo je granica pasevala posred dolca čigov del je i danaska va vlasništve familije Dinkota Kukurina ki je del stupić i sačuval. “Za buduće genarecije” je rekal i na ten mu je trebe čestitat i zahvalit se. Tamo je granica zavila oštro zgorun i šla uz Sveti Mihovil proti Perasovu s ten da su Antončići ostali na talijanskoj strane, a Tometići na jugoslavenskoj. Na Perasove granica prihaja po postojećoj cestice va zavoj spod restorana “Nero” i nastavlja se po sporednoj cestice prema Popovićen. Na pol puta do Tišjarići (to je zgora butigi “Lid”) gre desno va šumicu i nakon 300 metar prihaja sjeverno od Popović na cestu.

Nacrt graničnega prelaza na Perasoven

Mej kućami prihaja opet na cestu Bermač – Trinajstići i to okol 50 metar zgora raskršća. Po ceste gre okol 150 metar prema Trinajstićen i onda skreće levo i prihaja do auto-puta prema Rupe. Auto-put i njegova izgradnja prouzročili su uništavanje dela graničneh stupići, a del zdola Radetić je ostal očuvan. Kade je danas podvožnjak na ceste Šmogori – Trinajstići bil je granični prelaz, a granica je šla prema sjevere mej Vlahov breg i Miseri.

Na ceste Jušići – Kastav isto je bil prelaz, a onda granica nastavlja kroz šumu Lužinu proti Majevemu vrhu i daje na Mačkov vrh, pa spod Brezu proti Klane i daje kroz Sloveniju prema Austrije. Pokojni gospodin Vjekoslav Frlan s Kastva dal si je velega truda pak je zapisal položaj i storil opis sakega objekta (od stupića preko stražarnic do karauli) vezanega uz ovu granicu i to od Miseri do Klani.

Drugi del feljtona donosimo jutra…

Alfred Šaina / Tramontana / Liburnija.net

Oznake: , , , , , , , , , , , , ,

Vrati se natrag »